Манастир Пећка патријаршија

 
 
Назив: Манастир Пећка патријаршија
Општина: Пећ
Место: Пећ
Надлежност: Републички завод за заштиту споменика културе – Београд
Контакт подаци
Територијално надлежни
завод:
Покрајински завод за заштиту споменика културе Приштина-Лепосавић
Број у централном
регистру:
СК 1370
Датум уписа у
централни регистар:
30/12/1997
Решење/Одлука о
проглашењу за НКД:
Решење Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе у Београду, број 428/47 од 25. октобра 1947. године.
Rešenje o zaštiti Pećke patrijaršije, ZZNPSK NRS br. 428_47 od 25.10.1947.pdf
Категорија: Непокретно културно добро од изузетног значаја
Број и датум службеног гласила одлуке о категоризацији: "Службени гласник Социјалистичке Републике Србије" број 25/90
Odluka o kategorizaciji Sluzbeni glasnik SRS broj 25 od 4. juna 1990, Pećka patrijaršija.pdf
Налази се на листи светске културне и природне баштине УНЕСКО: Medieval Monuments in Kosovo
Врста: Споменик културе
Период настанка / датовање Друга половина 13. века
Опис непокретног културног добра:

На самом улазу у Руговску клисуру, недалеко од Пећи, смештен је манастир Пећка патријаршија. Скупина пећких цркава вековима је духовно седиште и маузолеј српских архиепископа и патријараха. Храм Светих апостола подигао је у трећој деценији XIII века архиепископ Арсеније I, а његовом заслугом црква је осликана око 1260. Архиепископ Никодим (1321–1324) је уз северну страну Светих апостола подигао и живописао храм Светог Димитрија, а архиепископ Данило II (1324–1337) је са јужне стране изградио цркву Богородице Одигитрије и малени параклис Светог Николе. Испред западних фасада Светог Димитрија, Светих апостола и Богородице Одигитрије подигао је монументалну припрату у виду отвореног трема са вишеспратним звоником. Богородичина црква и трем живописани су према сложеном програму чији је он био идејни творац. После обнове Пећке патријаршије, у време патријарха Макарија Соколовића, елегантни отвори са двојним аркадама су зазидани, а дозидане патрије живописане 1565. Читава историја стилова средњовековног зидног сликарства може да се сагледа на зидовима пећких цркава, при чему су послови проверавани најдаровитијим сликарима свога доба, не само током средњовековне епохе, него и у доба турске владавине. Тако је Георгије Митрофановић 1619–1620. обнављао фреске у цркви Светог Димитрија, док је сликар Радул живописао параклис Светог Николе 1673/4. О угледу који манастир вековима ужива сведоче и богате ризничке збирке.

Application: Republički zavod za zaštitu spomenika kulture [Reload]
Framework: CFWheels 1.4.5
Active Environment: Development [Design, Testing, Maintenance, Production]
Host Name: WIN-FS5PHRJ0RT2
CFML Engine: Lucee 5.2.9.31
Default Data Source: Spomenici
Database Adapter: SQLServer
URL Rewriting: partial
URL Obfuscation: Off
Plugins: None
Controller: Spomenici
Action: Pregled_spomenika
Parameters: spomenik_id = 89805
Execution Time: 219ms (action ~203ms, view ~63ms, requeststart ~16ms)
Help Links: Documentation, Mailing List, Issue Tracker