Манастир Гориоч
| Назив: | Манастир Гориоч | ||||||
| Општина: | Исток | ||||||
| Место: | Исток | ||||||
| Надлежност: | Републички завод за заштиту споменика културе – Београд | ||||||
| Контакт подаци | |||||||
|
|||||||
| Територијално надлежни завод: |
Покрајински завод за заштиту споменика културе Приштина-Лепосавић | ||||||
| Број у централном регистру: |
СК 1378 | ||||||
| Датум уписа у централни регистар: |
30/12/1997 | ||||||
| Решење/Одлука о проглашењу за НКД: |
Решење Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе АКМО број 02-160/58 од 14.07.1958. године | ||||||
| Rešenje o zaštiti Manastira Gorioč sa ikonostasom, ZZNPSK AKMO br. 02-160_58.pdf | |||||||
| Категорија: | Непокретно културно добро од изузетног значаја | ||||||
| Број и датум службеног гласила одлуке о категоризацији: | "Службени гласник Републике Србије" број 16/90 | ||||||
| Odluka o kategorizaciji Sluzbeni glasnik RS broj 16 od 3. decembra 1990, Manastir Gorioč kod Istoka.pdf | |||||||
| Врста: | Споменик културе | ||||||
| Период настанка / датовање | Црква се датује у 14. веку. Обновљена је 16 и у 18. и 20 веку | ||||||
| Опис непокретног културног добра: | |||||||
| Манастир Гориоч (Гориоча, Огориоч), метох манастира Дечана са црквом Св. Николе, конаком и звоником, налази се на Белој Стени изнад градића Истока. По народном предању подигао га је краљ Стефан Дечански и посветио св. Николи у знак захвалности што му је светитељ "огореле" очи на том месту залечио. Међутим, будући да се истоветно предање везује за још неколико топонима, није могуће поуздано утврдити које је место заиста добило заветну цркву од излеченог краља. Стара црква Св. Николе у Гориочу, највероватније из 14. века, није сачувана. Обнављана је у 16, 17. и почетком 20. века. Црква Св. Николе је скромна једнобродна полуобличасто засведена грађевина, без живописа. Чува 11 икона насталих током 16-18. века. У манастиру је постојала богата збирка српских средњовековних књига, међу којима неколико српских рукописа из 14. и 15. столећа које је руски конзул и историчар А. Гиљфердинг 1856. однео из манастира, а данас се чувају у Публичној библиотеци у Петрограду. У току II светског рата манастир је служио као затвор албанским фашистима за масовна хапшења Срба и Црногораца. У порти су обновљени конак, звоник и чесма. |
|||||||
| Литература | |||||||
- А. Давидов Темерински, Гориоч, Манастир, Споменичко наслеђе Србије, непокретна културна добра од изузетног и великог значаја, Београд, 1998, 167. - А. Давидов Темерински, Гориоч, Манастир, Споменичко наслеђе Србије, непокретна културна добра од изузетног и великог значаја, Београд, 2007, 169. |
|||||||