Манастир Пећка патријаршија

 
 
Назив: Манастир Пећка патријаршија
Општина: Пећ
Место: Пећ
Надлежност: Републички завод за заштиту споменика културе – Београд
Контакт подаци
Територијално надлежни
завод:
Покрајински завод за заштиту споменика културе Приштина-Лепосавић
Број у централном
регистру:
СК 1370
Датум уписа у
централни регистар:
30/12/1997
Решење/Одлука о
проглашењу за НКД:
Решење Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе у Београду, број 428/47 од 25. октобра 1947. године.
Rešenje o zaštiti Pećke patrijaršije, ZZNPSK NRS br. 428_47 od 25.10.1947.pdf
Категорија: Непокретно културно добро од изузетног значаја
Број и датум службеног гласила одлуке о категоризацији: "Службени гласник Социјалистичке Републике Србије" број 25/90
Odluka o kategorizaciji Sluzbeni glasnik SRS broj 25 od 4. juna 1990, Pećka patrijaršija.pdf
Налази се на листи светске културне и природне баштине УНЕСКО: Medieval Monuments in Kosovo
Врста: Споменик културе
Период настанка / датовање око средине 13. века
Опис непокретног културног добра:

На самом улазу у Руговску клисуру, недалеко од Пећи, смештен је манастир Пећка патријаршија. Скупина пећких цркава вековима је духовно седиште и маузолеј српских архиепископа и патријараха. Храм Светих апостола подигао је у трећој деценији XIII века архиепископ Арсеније I, а његовом заслугом црква је осликана око 1260. Архиепископ Никодим (1321–1324) је уз северну страну Светих апостола подигао и живописао храм Светог Димитрија, а архиепископ Данило II (1324–1337) је са јужне стране изградио цркву Богородице Одигитрије и малени параклис Светог Николе. Испред западних фасада Светог Димитрија, Светих апостола и Богородице Одигитрије подигао је монументалну припрату у виду отвореног трема са вишеспратним звоником. Богородичина црква и трем живописани су према сложеном програму чији је он био идејни творац. После обнове Пећке патријаршије, у време патријарха Макарија Соколовића, елегантни отвори са двојним аркадама су зазидани, а дозидане патрије живописане 1565. Читава историја стилова средњовековног зидног сликарства може да се сагледа на зидовима пећких цркава, при чему су послови проверавани најдаровитијим сликарима свога доба, не само током средњовековне епохе, него и у доба турске владавине. Тако је Георгије Митрофановић 1619–1620. обнављао фреске у цркви Светог Димитрија, док је сликар Радул живописао параклис Светог Николе 1673/4. О угледу који манастир вековима ужива сведоче и богате ризничке збирке.

Литература

- С. Петковић, Пећка патријаршија, Београд 1982. - Пећка Патријаршија, Културно наслеђе Србије, заштита и уређење, Београд 1982, 72–73. - В. Ј. Ђурић, С. Ћирковић, В. Кораћ, Пећка патријаршија, Београд 1990. - М. Чанак-Медић, Архитектура прве половине XIII века II - цркве у Рашкој, Београд 1995, 15–135. - Р. Зарић, Пећка патријаршија, Манастир, Споменичко наслеђе Србије, непокретна културна добра од изузетног и великог значаја, Београд 1998, 309. - Пећка патријаршија, Чувари баштине, 50 година рада Републичког завода за заштиту споменика културе, Београд 1998, 87–89. - Б. Тодић, Српске теме на фрескама XIV века у цркви Светог Димитрија у Пећи, Зограф 30 (Београд 2005) 123–140. - Р. Зарић, В. Џамић, Пећка патријаршија, Манастир, Споменичко наслеђе Србије, непокретна културна добра од изузетног и великог значаја, Београд 2007, 313. - Светска баштина Србија, Всемирное наследие Сербия, Београд 2010. - Светска баштина Србија, Patrimoine mondial Serbiе, Београд 2010. - Светска баштина Србија, Welterbe Serbien, Београд 2010. - Светска баштина Србија, World heritage Serbia, Београд 2010. - Светска баштина Србија, Patrimonio mondiale Serbia, Београд 2011. - Светска баштина Србија, World heritage Serbia, Београд 2017. - Д. Војводић, Жича и Пећ - Прилог разматрању сличности два програма зидног сликарства, Саопштења XLIII (2011), 31–47. - С. Петковић, Представа светог Саве Јерусалимског у олтару пећке цркве Светих апостола, Саопштења XXIX (1997), 55–64. - Р. Зарић, Фреске у средњем травеју цркве Светих апостола у Пећи, Саопштења XXV (1993), 55–70. - Р. Финдрик, Где се налазила стара манастирска трпезарија у Пећкој Патријаршији, Саопштења XXII–XXIII (1990/1991) 131–158. - С. Петковић, О фрескама XVI века из припрате Пећке патријаршије и њиховим сликарима, Саопштења XVI (1984), 57–65. - Б. Вуловић, Рушевине Патријаршијског конака у Пећи, Саопштења I (1956), 45–46. - М. Јовин, Пећка Патријаршија, Истраживања и резултати 2006, Београд 2007. - Д. Војводић, Уломак фреске с Христовим ликом из Пећи у Народном музеју у Београду, Гласник Друштва конзерватора Србије 43 (2019), 75–77. - М. Коцев, Конзерваторско-рестаураторски радови на иконама из ризница манастира Дечани и Пећка Патријаршија. Поводом изложбе „Српско уметничко наслеђе на Косову и Метохији. Идентитет, значај, угроженост“, Гласник Друштва конзерватора Србије 41 (2017), 126-130. - М. Јовин, С. Темерински, Потреба планирања и контролисања изградње манастирских економија на примеру рибњака у Пећкој Патријаршији, Гласник Друштва конзерватора Србије 23-24 (2000), 117–121. - А. Гавриловић, Црква Богородице Одигитрије у Пећкој патријаршији, Пећ 2018. - Д. Војводић, Скривене и заборављене фреске Данилове припрате у Пећи, Зограф 43 (Београд 2019), 129–150.

Мултимедија

https://www.blagofund.org/Archives/Pec/