Манастир Дечани

Манастир је као своју задужбину и маузолеј основао краљ Стефан Дечански, након чије смрти је радове наставио његов син Душан. Католикон посвећен Христу Пантократору саградио је између 1327. и 1335. фра Вита из Котора, при чему је план и структуру православног храма заоденуо романичком обрадом фасада са обиљем скулпторалног украса. Фреско живопис је готово у целини сачуван и броји преко 1000 појединачних фигура и сцена разврстаних у више од 20 циклуса, тако да представља највећи очувани извор података о византијској иконографији. Посебно је занимљив низ историјских портрета и композиција владарске иконографије. Иконостас са престоним иконама је оригиналан као и већи део црквеног мобилијара. Дечанска ризница је најбогатија у Србији, са око 60 икона из 14-17. века, старим рукописима и осталим богослужбеним предметима. За разлику од цркве, скоро све остале манастирске грађевине су изгубиле свој првобитни изглед. Конзерваторски радови се предузимају на читавом комплексу још од тридесетих година нашег века и континуирано трају све до наших дана, пре свега у циљу повременог чишћења живописа и санирања доста угрожених камених фасада и камене пластике. Споменик је 2004. уписан на Листу Светске културне и природне баштине.

- С. Кесић-Ристић, Дечани, Манастир, Споменичко наслеђе Србије, непокретна културна добра од изузетног и великог значаја, Београд, 1998, 178. - С. Кесић-Ристић, Дечани, Манастир, Споменичко наслеђе Србије, непокретна културна добра од изузетног и великог значаја, Београд, 2007, 182. - Дечани, манастир, Културно наслеђе Србије, заштита и уређење, Београд 1982, 52-53. - Дечани, Чувари баштине, 50 година рада Републичког завода за заштиту споменика културе, Београд 1998, 72-73. - Светска баштина Србија, Всемирное наследие Сербия, Београд 2010. - Светска баштина Србија, Patrimoine mondial Serbiе, Београд 2010. - Светска баштина Србија, Welterbe Serbien, Београд 2010. - Светска баштина Србија, World heritage Serbia, Београд 2010. - Светска баштина Србија, Patrimonio mondiale Serbia, Београд 2011. - Светска баштина Србија, World heritage Serbia, Београд 2017. - Ђ. Бубало, Ктиторски портрет и ктиторска повеља, Саопштења XLVIII (2016), 93-111. - Б. Тодић, Чињенице и претпоставке о протомајстору Георгију из Дечана, Саопштења XLVIII (2016), 113-133. - М. Поповић, С. Хаџић, Западна грађевина манастира Дечана, Саопштења XLIV (2012), 79-101. - Б. Томашевић, М. Ђорђевић, Манастир Дечани 2002-2005 - Истраживање, конзервација и реконструкција профаних грађевина, Саопштења XXXIX (2007), 165-191. - Р. Петровић, Конзерваторска открића на икони Христа Праведног судије-Деизис из XVI века у манастиру Дечани, Саопштења XXXIV (2002), 239-248. - М. Тимотијевић, Иконографија готског свећњака из Дечана, Саопштења XVIII (1986), 215-228. - И. Ђорђевић, Представа Стефана Дечанског уз олтарску преграду у Дечанима, Саопштења XV (1983), 35-43. - М. Чанак-Медић, Пројекат за презентацију дечанске ризнице, Саопштења X (1974), 43-51. - М. Шакота, Два илуминирана рукописа из XVIII-XIX века у збирци манастира Дечана, Саопштења IV (1961), 57-66. - М. Шакота, Дечанска ризница, Београд 1983. - М. Чанак-Медић, Манастир Дечани - Саборна црква - архитектура, Београд 2008. - Б. Поповић, Фотографије Дечана из Зетске бановине, Гласник Друштва конзерватора Србије 43 (2019), 27-29. - Д. Тановић, Рестаураторски радови на саркофагу Ђорђа Остоуше Пећпала у Дечанима, Гласник Друштва конзерватора Србије 39 (2015), 62-64. - М. Коцев, Конзерваторско-рестаураторски радови на иконама из ризница манастира Дечани и Пећка Патријаршија. Поводом изложбе „Српско уметничко наслеђе на Косову и Метохији. Идентитет, значај, угроженост“, Гласник Друштва конзерватора Србије 41 (2017), 126-130.

https://www.blagofund.org/Archives/Decani/